Bebe koje se hrane majcinim mlekom redje obolevaju od proliva, infekcije organa za disanje i varenje, nego bebe koje se hrane vestackim mlekom.
Mleko svake majke sadrzi antitela koja stite bebu od bolesti kojima je majka bila izlozena.
Faktori rasta pospesuju razvoj i sazrevanje imunoloskog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organskih sistema (koza)
Digestivni enzimi, laktaze i lipaze, i mnogi drugi enzimi, stite bebe koje se radjaju sa jos ne neizgradjenim ili ostecenim enzimskim sistemima.
Sistem za varenje odojceta brze se razvija kada se ono hrani majcinim mlekom, jer se tako sprecava kontakt sa stranim belancevinama i umanjuje opasnost od alergijske reakcike.
Ako se bebi u prvim danima zivota da i samo jedna flasica vestackog mleka, time se povecava verovatnoca pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, ukljucujuci mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije.
Ako vasu bebu dojite od samog rodjenja:
-Niza je stopa sindroma iznenadne smrti odojceta.
-Manji rizik od pojave decijeg dijabetesa, raka i infekcije uha.
-Bolja reakcija na vakcinisanje i veca sposobnost borbe protiv bolesti.
-Manje ortodonih i dentalnih problema(ne pojavljuje se propadanje zuba povezano sa ishranom na flasicu).
-Boli psihomotorni, emocionalni i socijalni razvoj.
-Visi stepen inteligencije.