Recept za dobar brak

Ako ste se obradovali i pomislili da cete ovde pronaci recept za dobar brak,presli ste se...
Ja ustvari zelim od vas da cujem postoji li recept za dobar brak ili je to samo fraza???
Relativno sam u svezem braku,pa i nema neki koristan savet ili neku poucnu pricu.
Ono sto ja smatram kao recept za dobar brak je poverenje i razumevanje a iz toga proizilazi ono sto mnogi stavljaju na prvo mesto a to je ljubav:heart:
Sta vi mislite?

Nasla sam nesto na netu po ovom pitanju:



Рецепти за добар и срећан заједнички живот





Заједнички живот подразумева
и суочавање са проблемом стерилитета, нерешеног стамбеног питања,
изненадних операција или губитка посла.
Верност партнера је најважнији фактор за срећан брак, говоре
резултати најновије анкете истраживачког центра Пју, спроведене на
репрезентативном узорку америчких брачних парова. Да ли је сексуална
револуција појела своју децу, или је свет почео да запљускује талас
новог романтизма тек – 99 одсто Американаца сматра да је верност
формула која гарантује брачну хармонију. Коментаришући резултате ове
студије, психолог Дејл Аткинс тврди да је пре двадесет година већина
брачних партнера сматрала децу најважнијим елементом за брачну срећу, а
данас тек 40 одсто Американаца верује да су малишани предуслов за
брачну хармонију.
Иако је Стивен Хокинг тврдио да на почетку свемира престају да важе
сви закони физике, Кристина Миливојевић, психолог и гешталт
психотерапеут, објашњава да постоје неке вечне истине о браку које
одолевају времену.
– Љубав, секс и комуникација чине свето тројство брака. Ако било
који од ова три састојка недостаје, брачна срећа може бити озбиљно
пољуљана. А једна од најважнијих истина о браку гласи – брак није
полиса осигурања за старост, нити је малтер за бетонирање расклиматане
везе, а није ни само потпис, односно папир, како то воле да кажу
заклети противници одласка у општину. У питању је добровољно предавање
нимало атрактивно свакодневном животу, заогрнутом атрибутом "заувек" и
суочавање са ништа мање атрактивним епизодама типа – финансијски
проблеми, здравствене тегобе и превара.
– Друга истина о браку је да је он, сам по себи, прилично лаган, али
ова специфична лакоћа живота престаје када стигну деца, јер долазак
деце означава почетак непроспаваних ноћи, мале па "средње" богиње,
главобоље око ђачких екскурзија... Трећа истина је да брак није
романтичан – у реалности он подразумева шетање у старој тренерци,
пинг-понг свађице око гледања телевизијског програма и вечити дерби –
колико смо пута у последњих месец дана били на ручку код твојих, а
колико код мојих родитеља. Дакле, плус за брак је то што је пријатан,
минус је то што је досадан – истиче наша саговорница.
Брак подразумева другачију врсту интимности од оне која постоји у
филмовима у којима нико никада не иде у тоалет, не губи посао, озбиљно
се не разболи и нема лошу фризуру. Другим речима, стварни живот
подразумева и суочавање са проблемом стерилитета, нерешеног стамбеног
питања, изненадних операција и ништа мање изненадног губитка посла.
Једну од вечитих истина о браку саопштава нам и јунакиња романа "Човек
и дечак" Ђина Силвер која свом супругу Харију објашњава да брак
подразумева заједништво "док нас смрт не растави, а не док једном
партнеру не досади". У преводу, папир који потписујете пред матичарем,
потписујете заувек. А вечност може бити прилично тешка ако је проводите
са особом са којом не делите исте ставове о деци, породици, каријери и
будућности.
– Немојте пристати на брак са особом поред које се на било који
начин осећате несигурном. Ви имате право да сазнате истину о свом
партнеру, а он нема право да од вас крије значајне податке из своје
животне биографије као што су алкохолизам, депресија, суицидност и
присуство озбиљних физичких и менталних болести.
Немојте улазити у брак ако имате "незавршене послове" из претходног
живота. Другим речима, ако нисте завршили процес формалног образовања,
нисте нашли адекватно запослење и још силно жудите за путовањима и
забавама – јаче ћете ударати главом о зид о рестрикције које носи брак.
Живот у заједници није надокнада за животна незадовољства и неиспуњене
снове. Присетите се речи мудрог Душка Радовића који је говорио "Ако вас
мрзи да учите, ви се запослите. Ако вас мрзи да радите, ви се удајте и
родите дете. Мали проблеми се успешно решавају већим!" – подсећа наша
саговорница.
Кристина Миливојевић напомиње да нико не улази у брак без лоших
искустава из бивших веза, али додаје да озбиљни емоционални проблеми
могу угрозити брак.
Ако је неко од партнера под утицајем трауматичних догађаја из
прошлих веза, паметније је не журити пред олтар. Бивши супружници и
деца из прошлих бракова представљају чест предмет брачних размирица и
могу представљати дестабилишући фактор за брачну слогу, упозорава наша
саговорница.
Потврду тезе да је живот оно што нам се дешава док правимо планове
за будућност проналазимо скоро сваки дан, истиче Кристина Миливојевић и
због тога је веома важно да пре уласка у брак одговорите на питања – да
ли бисте издржали раздвојеност у случају да једном од вас буде понуђено
радно место у другом граду или земљи, да ли бисте били довољно храбри
да се преселите због партнера и да ли би он ставио своју каријеру "на
лед" због вас. Ако је одговор на сва ова питања потврдан, шансе да
прославите златну и сребрну свадбу знатно се повећавају.

I jos nesto:
Recept za uspešan brak


Svaka bajka završava se venčanjem,
nijedna ne govori šta se dešava posle. Niko nas ne uči, niti priprema
za život udvoje. Iz toplog roditeljskog gnezda gde su svi usmereni ka
nama, ulećemo u život pun obaveza i odgovornosti koje dotad nismo
imali. Vrlo brzo konflikti postaju deo svakodnevnog života. Pitate se
gde je nestalo obožavano biće koje vas je do skoro gledalo zaljubljenim
očima, a sada ne skida pogled sa televizora, iako vi padate na nos od
posla, dete neprestano plače, ručak u kuhinji zagoreva, kuću bi trebalo
usisati, oprati sudove... Telefon zvoni. Naravno, nedeljni ručak kod
njegovih se podrazumeva. Da li vas je možda pitao jeste li planirali
nešto drugo, možda biste vi hteli jedini slobodan dan u nedelji da
provedete drugačije, da se vidite sa prijateljicama, a on da pričuva
dete. Zašto je njegov fudbal sa kolegama stvar o kojoj se ne diskutuje?
Šta vam je sve to trebalo, o čemu li ste mislili kad ste odlučili da se
za njega udate? Razvod? Ali vi ga ipak volite...



Drage čitateljke, sve vas koje ste mislile da je ljubav dovoljna
za srećan i dugovečan zajednički život, moramo odmah da razuverimo.
Kvalitetan brak se ne dešava tek tako. Kao i za sve u životu, i za
njega se treba boriti i ulagati puno truda. Dobar brak se gradi, čak
iako partneri žive skladno i među njima nema velikih konflikata,
upozoravaju stručnjaci.

Uprkos porastu stope razvoda u Srbiji
i činjenici da se na taj korak sve češće odlučuju partneri nakon samo
nekoliko godina zajedničkog života, u našoj sredini na brak se još uvek
gleda kao na svetinju, koji bi trebalo očuvati po svaku cenu. Ako ste
pred dilemom da li je vaša odluka o zajedničkom životu ispravna, ako su
svađe sa partnerom vaša svakodnevica, ako razmišljate o razvodu, a
mislite da ima smisla razrešavati probleme i ostati u braku,
preporučujemo vam da se obratite Savetovalištu za brak i porodicu.
Osposobljeni profesionalci, porodični psihoterapeuti vam mogu pomoći da
zajedno sagledate situaciju u kojoj se nalazite, da razumete zašto je
došlo do teškoća i da se opredelite da li ćete raditi na poboljšanju
vaših odnosa ili ćete izabrati neku drugu mogućnost.
Ulazak u bračnu
ili vanbračnu zajednicu je delikatna faza u razvoju jednog odnosa. Kako
da budemo sigurni da smo doneli pravu odluku, zavisi od mnogo stvari -
od toga koliko je veza bila stabilna, koliko su partneri imali priliku
da se upoznaju i usklade, koliko među njima ima poverenja. Ako je
odluka doneta ishitreno ili samo na osnovu jakih osećanja, velika je
verovatnoća da će zajednički život doneti puno iznenađenja.

Velika očekivanja i neispunjene nade
-
Veoma je važno da pre braka ili započinjanja zajedničkog života
partneri razgovaraju i da se konkretno dogovore oko nekih ključnih
stvari. Šta očekuju jedno od drugog, od zajedničkog života, da li se
podrazumeva da će samo muškarac raditi, a žena brinuti o deci, da li će
deliti obaveze roditeljstva? Ko će voditi brigu o domaćinstvu, da li
muškarac to očekuje od žene, pošto je to radila i njegova majka? Kako
će odlučivati o podeli i trošenju novca? Kako će kontaktirati sa
porodicama, da li se očekuje da se, na primer, oni najave ili će
dolaziti kad im padne na pamet, da li će se očekivati da svake nedelje
idu kod nečijih roditelja na ručak? Da li će odluke donositi
ravnopravno i čija će biti poslednja ako ne mogu da se dogovore? Sve su
to pitanja o kojima većina ljudi ne razgovara pre nego što počnu
zajednički život, već misle da se to podrazumeva i da će ljubav sama po
sebi to razrešiti. Ako nema ove pripreme za zajednički život, problemi
se veoma brzo jave i zajednički život iskomplikuje – kaže Vera
Despotović-Stanarević, porodični psihoterapeut i medijator, rukovodilac
Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad.
Uvreženo
je mišljenje da je konflikt negativan i da ga po svaku cenu treba
izbegavati. Ali on je nezaobilazan deo partnerskih i porodičnih odnosa
i u izvesnom smislu se smatra podstrekom za razvoj para i individue.
Način rešavanja konflikata se pokazao kao jedan od ključnih faktora za
kvalitet braka, odnosno njegovu uspešnost ili propadanje do razvoda.
Ustanovljena je dobra kombinacija partnera koji imaju sličan stil u
razrešavanju konflikata.

Ukoliko se spoje osoba koja reaguje
brzo i žustro sa onom koja izbegava konflikte, ova druga će se možda
povlačiti i zanemarivati svoje potrebe.
- Pred konfliktima ne
treba zatvarati oči, već je dobro da se o njima otvoreno razgovara. Od
toga koliko je odnos usklađen, koliko su partneri E otvoreni jedan
prema drugom i koliko se poštuju, zavisi i da li će uspeti da probleme
reše. Neko se plaši da će, ako otvori priču o problemima, druga strana
naglo reagovati, da će ga ostaviti i osuditi, da će se nužno razviti
neprijateljski odnos. Ako u odnosu samo jedna strana donosi odluke,
partner ili partnerka će smatrati da nema pravo da govori o onome što
joj smeta, što će sprečiti da se u odnosu razvije poverenje, poštovanje
i bliskost – kaže gđa Despotović-Stanarević.

Nedostatak bliskosti
Iskustvo
Savetovališta za brak i porodicu pokazuje da se, kada je reč o
partnerskim problemima, češće javljaju žene. Razlog za to je velikim
delom i kulturološke prirode, jer se od žene očekuje da detektuje
problem i da ga reši. Različita su očekivanja od zajedničkog života kod
muškaraca i žena. Žena obično u brak unosi kompletan svoj identitet, za
nju je to od suštinskog značaja, ona je vaspitavana tako da se pre
svega kroz brak i porodicu može potpuno ostvariti, dok je muškarcima
veoma značajan uspeh, karijera, hijerarhija, a sferu privatnog uglavnom
prebacuju na suprotni pol.
Iako je tendencija da se sve više
razvode mladi parovi koji su braku do pet godina, u Savetovalište
najviše dolaze ljudi srednjih godina, nakon dugogodišnjeg
nezadovoljstva, uglavnom u trenutku kada su se deca osamostalila, a oni
se suočili sa distanciranim partnerskim odnosom. Retko se javljaju
mladi čim primete problem. Praksa je, međutim, pokazala da se tada može
uspešnije raditi, dok se problemi ne nagomilaju i usložne.
-
Klijenti kao najčešće probleme navode nedostatak bliskosti u odnosu ili
problem u komunikaciji sa partnerom. Dešava se da nam kažu da uopšte ne
razgovaraju, već da samo pričaju o deci ili da je jedini način
komunikacije svađa o čemu god da razgovaraju. Kriza među polovima je
velika što se odražava u vidu stalnih sukoba i u velikoj stopi
razdvajanja i razvoda. Tradicionalni obrasci funkicionisanja među
polovima više nisu na snazi, a novi model još nije formiran.
Emancipacija žena je sve veća, one su ekonomski nezavisnije,
samostalnije i u tom smislu mogu da budu jednake u odnosu. Sada se
tradicionalni raspored uloga menja, očekuje se da se poslovi u kući i
oko vaspitavanja dece podele, žene hoće da zadovoljavaju potrebe i mimo
porodičnih i partnerskih. Zadovoljavanje ličnih potreba su često
razlozi za sukob, jer su muškarci, tradicionalno gledano, imali veći
benefit od starog sistema vrednosti koji ih je ustoličavao kao glavu
porodice, kao nekoga ko donosi odluke. Oni i dalje očekuju da budu u
porodici više poštovani i vrednovani od ostalih članova, da njihova u
odlučivanju bude poslednja. Tako su vaspitavani. Žene na te
tradicionalne uloge sve ređe pristaju, možda su tokom vaspitanja
dobijale poruke „ako sam ja morala da trpim, ti ne moraš”, „ne dozvoli
da te neko potcenjuje, vređa i ponižava”, „budi svoja”. Pošto se modeli
vrednosti menjaju, pitanje je koliko će par biti spreman da traga za
nekim novim načinom partnerskog i porodičnog funkcionisanja, koji će
odgovarati i jednom i drugom. To nije lako, jer muškarci teško
prihvataju odnos u kojem je žena samosvojna, koja je uspešna ili više
zarađuje - ističe Despotović-Stanarević.
Objašnjavajući kakvu vrstu
pomoći pružaju u Savetovalištu, naša sagovornica napominje da je
najvažnije utvrditi šta određeni par očekuje. Stručnjaci ne nameću
gotova rešenja.
- Najpre moramo da ih upoznamo, da vidimo sa kojim
se teškoćama suočavaju, šta je to što je njima potrebno, jer oni
određuju u kom pravcu ćemo ići. Ako je, recimo, problem nedostatak
bliskosti, onda najpre moramo da vidimo šta za njih znači bliskost.
Muškarac često bliskost poistovećuje sa seksom, a za ženu je to možda
nežnost, mogućnost razgovaranja, sitnih pažnji... Primenom određenih
metoda i tehnika treba da idemo ka cilju koji su zajedno postavili.
Često nam parovi dođu i kažu da očekuju da se jedan od partnera
promeni. To prosto nije moguće. Važno je razumevanje zajedničkog i
obostranog menjanja i usklađivanja. Nekada se parovi svađaju oko
sitnica, a ti stalni sukobi se ne povezuju sa možda nerazrešenim
događajima iz prošlosti ili konfliktima iz primarnih porodica - kaže Despotović-Stanarević.